Državne zdravstvene ustanove bi trebalo od 11. decembra ove godine da organizuju dopunski, «večernji» rad u cilju pružanja zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene osiguranjem i za intervencije koje se u tim ustanovama i inače izvode.
Ministar zdravlja Srbije, prof. dr Tomica Milosavljević najavio je danas na konferenciji za novinare da će nova organizacija državnih zdravstvenih ustanova podrazumevati i reorganizaciju radnog vremena stalno zaposlenih zdravstvenih radnika u državnim ustanovama.
Zdravstveni radnici će do navedenog datuma morati da odluče da li žele da rade puno radno vreme u državnoj ustanovi ili jedan broj sati u državnoj, jedan u privatnoj praksi, do punog radnog vremena.
Prema rečima ministra Milosavljevića, dopunske interevencije će po tržišnim cenama izvoditi zdravstveni radnici koji imaju puno radno vreme u državnoj ustanovi.
Cene će obavezno biti istaknute na vidljivim mestima u zdravstvenim ustanovama, a utvrđivaće ih njihovi Upravni odbori.
Zdravstveni radnici sa nepunim radnim vremenom u državnim ustanovama neće imati pravo na pozicije načelnika ili šefova odeljenja, na rad u drugoj državnoj ustanovi, kao i na dopunski rad u njima.
Zdravstveni radnici sa punim radnim vremenom u državnoj ustanovi mogu da sklope ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, najviše do jedne trećine punog radnog vremena za obavljenje poslova koji ne spadaju u poslove njegove zdravstvene delatnosti.
Direktor odobravanjem podele radnog vremena omogućava zapošljavanje novih ljudi za nedostajući broj sati.
Ministar je istakao da bi se novim merama propisanim u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju postigla veća bezbednost pacijenata i otvorilo 1.000 radnih mesta.
On je ocenio da se time ne remeti konkurentnost na tržištu, da je to mehanizam da se najbolji stručnjaci u oblasti zdravstva zadrže u državnim ustanovama, kao i jedan od načina da se iskoreni korupcija u zdravstvu.
Ugovor o dopunskom radu se može zaključiti za usluge za koje državna zdravstvena ustanova ne može na drugačiji način da obezbedi zdravstvene radnike, za pacijente koji nemaju zdravstveno osiguranje i za usluge koje po svom obimu i standardu nisu u skladu sa ostvarivanjem zdravstevnog osiguranja.
U dopunske usluge spadaju prekidi trudnoće iz nemedicinskih razloga, zdravstevi pregledi za upis u škole, vanstandardni uslovi smeštaja, sanitetski prevoz i hitan vazdušni saobraćaj, hidro i terapija hipnozom i drugo.
Državna zdravstvena ustanova će moći da se bavi dopunskim radom po odobrenju Ministarstva zdravlja i biće obavezna da izdaje račune pacijentima za dopunske usluge.
Prema rečima ministra, zdravstveni radnici koji se odluče na puno radno vreme u državnoj ustanovi, a nastave da rade u privatnoj praksi biće otpuštani sa posla.
Preuzmite: Instrukcija o dopunskom radu zdravstvenih radnika.pdf (170 KB)
